POKLONJENJE MANASTIRU OSTROGU

Sveta Zemlja skupa i daleka, Sveta Gora čudna muška monaška država u koju ne mogu devojčice ni žene, a iz Ostroga blagi i dobri Svetac Vasilije Ostroški raširenih ruku priziva i dočekuje sve: žene i muškarce, stare i mlade, zdrave i bolesne, srećne i nesrećne, loše i dobre, tužne i žalosne, siromašne i bogate... Ne traži ništa a daje sve: zdravlje, sreću, radost, plemenitost, duhovno bogatstvo i sve najlepše što se poželeti može.

Manastir Ostrog je, besumnje, najveća hrišćanska svetinja našeg kontinenta u koju dolaze poklonici i vernici pravoslavne, rimokatoličke, protestantske i islamske veroispovesti. Svetac pomaže svima. Ne gleda u krštenicu, diplomu, nacionalnost, boju kože, pol i uzrast. O tome postoje svedočanstva u debeloj manastirskoj knjizi u kojoj su ispisana čudesa Svetog Vasilija i brojni živi svedoci koji su isceljeni od najtežih neizlečivih bolesti telesne oduzetosti i kancera. Širom sveta, od Aljaske do Australije, veliki broj dece sa imenima Vasilisa i Vasilije, prenose slavu svoga Sveca, čije su molitve pred Bogom izlečile neplodnost njihovih roditelja.

Agencija Aleksandrija poseduje iskusne duhovnike i vodiče za hodočašća u manastir Ostrog. Zapisani utisci dosadašnjih poklonika, koji su svima dostupni u agenciji, najvernije svedoče da putovanje sa Aleksandrijom, nije ništa drugo do nezaboravni hadžiluk ispunjen duhovnom i bogoslužbenom radošću, od polaska do povratka u Beograd. Poklonici krenu brižni i opterećeni a vrate se svojoj kući radosni i rasterećeni. Pored ostroškog manastira u programu pokloničkog putovanja su i druge svetinje koje usput posećujemo i kojima se poklanjamo.

Poklanjamo se, zato što hodočašće u Ostrog i drugim svetinjama nije „turistička tura“, jer po istinitoj reči Svetog Vladike Nikolaja: „To nisu samo spomenici kulture i umetnosti, već su to žive svetinje narodne, bogomolje i narodni suzarnici... To nisu mrtve i hladne ploče, no nešto živo i uvek sveto, i uvek novo koliko i staro... To su ognjišta duhovna na kojima narodna duša i dan danas, kao i uvek, želi da se sretne sa Živim Bogom. I baš blagodareći takvom narodnom shvatanju naših hramova, nevidljive sile nebeske stvarno dolaze u živi dodir sa dušama ljudi koji u njih dolaze i koji se u njima mole“.